Хисторијат суда

Законом о редовним судовима СР БиХ („Службени лист СР БиХ“ број 31/74), који је ступио на снагу 08.01.1975. године, а почео се примјењивати 01.07.1975. године, основан је Окружни суд у Зеници. Овим законом је прописано да судије бира и разрјешава скупштина одговарајуће друштвено- политичке заједнице, а мандат судија трајао је осам година уз могућност поновног реизбора. Судови су били организирани као општински судови, окружни судови, окружни привредни судови, Виши привредни суд у Сарајеву, Управни суд Босне и Херцеговине и Врховни суд Босне и Херцеговине. Окружни суд се оснива за подручје два или више општинских судова, па је, с тим у вези, Окружни суд у Зеници основан за подручја општинских судова у Бугојну, Какњу, Травнику, Завидовићима и Зеници, а општински судови су били основани за подручје једне или више опћина и то:

-          Општински суд у Бугојну за подручја општина у Бугојну, Доњем Вакуфу, Горњем Вакуфу и Купресу;

-          Општински суд у Какњу за подручје општине Какањ;

-          Општински суд у Травнику за подручја општина Нови Травник, Травник и Витез;

-          Општински суд у Завидовићима за подручје општина Завидовићи и Жепче и

-          Општински суд у Зеници за подручје општина Бусовача и Зеница.

Темељем овог закона, сви окружни судови, па тако и Окружни суд у Зеници били су надлежни да:

1)      у првом степену суде:

а)      за кривична дјела за која је законом предвиђена казна строгог затвора преко десет година или смртна казна;

б)      за кривична дјела предвиђена у члану 105а ст 4, 116 ст 1, 117 ст 4, 118 ст 4, 129а, 130, 131 ст 2, 174, 175, 176, 208 ст 3, 212 ст 1 и 5, 212а ст 1, 213б ст 2, 222 ст 1, 233 ст 2, 272б ст 1 и 3, 273 ст 1 и 5 и 315 Кривичног законика;

ц)      за кривична дјела за која је посебним законом одређена надлежност окружног суда;

д)      спорове о утврђивању или оспоравању очинства;

е)      спорове из ауторског права, као и спорове који се односе на заштиту или употребу и заштиту проналазака, узорака, модела или жигова или права на употребу фирме ако законом није одређена надлежност другог суда;

2)      да спроводе истрагу за кривична дјела из своје надлежности;

3)      да одлучују о жалбама против одлука општинских судова;

4)      да одлучују о жалбама против рјешења истражног судије окружног суда;

5)      да рјешавају сукобе надлежности између општинских судова са свог подручја и

6)      да врше и друге послове одређене законом.

Доношењем Закона о редовним судовима СРБиХ („Службени лист СР БиХ“ број 19/86), који је ступио на снагу 06.06.1986., а почео се примјењивати 01.01.1987. године, Окружни суд у Зеници, преименован је у Виши суд у Зеници са неизмијењеном мјесном надлежношћу. Општински судови су постали основни судови, а постојао је и Врховни суд Босне и Херцеговине.

Стварна надлежност овог суда значајно је промијењена, па су на основу члана 38 овог Закона, виши судови били надлежни да:

1)       у првом степену суде:

а)      за кривична дјела за која је законом предвиђена казна затвора преко десет година или смртна казна;

б)      за кривична дјела из члана 133 ст 1 и 4, 134 ст 1, 161, 163, 164 и члана 241 ст 1, 4 и 5 Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије („Службени лист СФРЈ“ број 44/76 и 34/84);

ц)      за кривична дјела за која је посебним законом одређена надлежност вишег суда;

д)      спорове из ауторског права, као и спорове који се односе на заштиту или употребу и заштиту проналазака, узорака, модела или жигова, о праву на употребу и заштиту фирме, као и спорове из нелојалне конкуренције и монополистичких споразума;

е)      у споровима у којима су обје странке друштвено- политичке заједнице, организације удруженог рада, самоуправне интересне заједнице и друге самоуправне организације и заједнице, као и кад у тим споровима, поред ових лица, учествују као супарничари из члана 196 ст 1 тачка 1 Закона о парничном поступку и друга физичка или правна лица, ако се ради о спору из надлежности вијећа;

ф)       у споровима у којима је једна странка друштвено- политичка заједница, организација удруженог рада, самоуправна интересна заједница и друга самоуправна организација и заједница, а друга странка инострано правно или физичко лице, као и кад у тим споровима, поред ових лица, учествују као супарничари из члана 196 ст 1 тачка 1 Закона о парничном поступку и друга физичка или правна лица, ако се ради о спору из надлежности вијећа и ако савезним законом није другачије одређено;

г)      у споровима који се односе на бродове и на пловидбу на мору и на унутрашњим водама, као и у споровима на које се примјењује пловидбено право (пловидбени спорови), осим спорова у превозу путника;

х)      да рјешавају спорове који настану у току и поводом извршења одлука које је донио виши суд у споровима из подтачки е) и ф), као и спорове који настану у току и поводом спровођења поступка принудног поравнања, стечаја и редовне ликвидације организација удруженог рада;

и)       привредне преступе;

ј)       по тужбама из основа незаконите радње којом се нарушава јединство југославенског тржишта у области промета робе и услуга;

2)      управно- рачунске спорове, осим спорова за које је надлежан Савезни суд;

3)      да спроводе истрагу, поједине истражне радње као и припремни поступак према малољетницима за кривична дјела из своје надлежности;

4)      да одлучују о жалбама против одлука основних судова;

5)      да одлучују о жалбама против рјешења истражног судије вишег суда;

6)      да рјешавају сукобе о мјесној надлежности између основних судова са свог подручја;

7)      да одлучују о приједлогу јавног тужиоца да се забрани растурање штампаних ствари;

8)      да одлучују о преношењу мјесне надлежности са једног основног суда на други основни суд на свом подручју;

9)      да спроводе постуапк у вези са молбама за пружање међународне кривично- правне помоћи за издавање окривљених или осуђених странаца;

10)  да одлучују о молбама осуђених за брисање осуде на основу судске одлуке и о молбама осуђених за престанак мјере безбиједности односно за престанак правне посљедице осуде;

11)  да рјешавају о признавању одлука страних судова, страних трговачких судова и страних арбитража;

12)  да спроводе поступак редовне ликвидације, принудног поравнања и стечаја;

13)  да одлучују о законитости коначних управних аката у управном спору за које није одређена надлежност другог суда и то према сједишту првостепеног органа, организације или заједнице као и о захтјеву за заштиту слободе и права утврђених уставом, ако су такве слободе и права повријеђени коначним појединачним актом или радњом службеног лица у организацији удруженог рада или другој самоуправној организацији или заједници, кад за заштиту тих права није обезбијеђена друга судска заштита и

14)  да врше и друге послове одређене законом.

Овим законом укинути су окружни привредни судови, Виши привредни суд у Сарајеву и Управни суд Босне и Херцеговине, а њихове надлежности пренесене на више судове.

Законом о судовима Зеничко-добојског кантона („Службене новине Зеничко- добојског кантона“ број 04/97), основан је Кантонални суд у Зеници као највиши суд ЗДК. Због специфичности унутрашње територијалне организације Федерације Босне и Херцеговине, мијења се и мјесна надлежност овог суда, тако да је Кантонални суд у Зеници мјесно надлежан за подручја опћинских судова у Брези, Какњу, Маглају, Олову, Тешњу, Варешу, Високом, Завидовићима, Зеници и Жепчу. Стварна надлежност у односу на Виши суд у Зеници, није битно промијењена.

Овим законом по први пут је прописано да ће судије опћинских и Кантоналног суда бити у служби до доби од 70 година, уколико не поднесу оставку или не буду смијењене са дужности.

Стварна и мјесна надлежност Кантоналног суда у Зеници коначно је одређена Законом о судовима у Федерацији БиХ („Службене новине Федерације БиХ“ број 38/05, 22/06, 63/10, 72/10, 07/13 и 51/14), па су тако овим законом за подручје Зеничко-добојског кантона основани сљедећи опћински судови:

1)      Опћински сду у Какњу за подручје опћине Какањ;

2)      Опћински суд у Тешњу за подручје опћина Тешањ, Усора и Добој-Југ;

3)      Опћински суд у Високом за подручје опћина Високо, Вареш, Олово и Бреза. Опћински суд у Високом има одјељење ван сједишта суда у Олову за подручје опћине Олово;

4)      Опћински суд у Завидовићима за подручје опћина Завидовићи и Маглај. Опћински суд у Завидовићима има одјељење ван сједишта суда у Маглају, за подручје опћине Маглај;

5)      Опћински суд у Зеници за подручје опћине Зеница и

6)      Опћински суд у Жепчу за подручје опћине Жепче.

Кантонални суд у Зеници је мјесно надлежан за подручја свих опћинских судова у Кантону.

Стварна надлежност кантоналних судова прописана је чланом 28 Закона о судовима у Федерацији БиХ. Сходно наведеном, Кантонални суд у Зеници има сљедеће надлежности:

1)      Првостепена надлежност:

а)      да суди за кривична дјела за која је законом прописана казна затвора више од 10 година или дуготрајни затвор, ако законом није одређена надлежност другог суда;

б)      да поступа у току истраге и након подизања оптужнице у складу са законом;

ц)      да суди за кривична дјела за која је Суд Босне и Херцеговине пренио надлежност на кантоналне судове и

д)      да одлучује у свим управним споровима, као и захтјевима за заштиту слобода и права утврђених уставом, ако су такве слободе и права повријеђени коначним појединачним актом или радњом службеног лица у органима управе, односно одговорног лица у предузећу, установи или другом правном лицу када за заштиту тих права није осигурана друга судска заштита.

2)      Другостепена надлежност:

а)      да одлучује о жалбама против одлука опћинских судова;

б)      да одлучује о жалбама изјављеним на рјешења о прекршајима;

ц)      да одлучује о другим редовним и ванредним правним лијековима, ако је то одређено законом.

3)      Остало:

а)      да рјешава о сукобу мјесне надлежности између опћинских судова са подручја кантона;

б)      да одлучује о преносу мјесне надлежности са једног опћинског суда на други опћински суд на подручју кантона;

ц)      да одлучује о брисању осуде и престанку мјера сигурности и правних посљедица осуде на основу судске одлуке;

д)      да поступа по молбама за помиловање у складу са законом;

е)      да рјешава о признавању одлука страних судова, страних трговачких судова и страних арбитража;

ф)       да пружа међународну правну помоћ у кривичним предметима и

г)      да обавља друге послове одређене законом.

Прве судије Кантоналног суда у Зеници именоване су 05.06.1997. године. За првог предсједника Кантоналног суда у Зеници именован је судија Реџиб Бегић, након њега судија Зијада Алихоџић, потом је дужност в.д. предсједника суда обнашао судија Хилмо Ахметовић, док је актуелна предсједница суда, судија Сњежана Чолаковић.

Ступањем на снагу Закона о Високом судском и тужилачком вијећу Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“ број 25/04, 93/05 и 15/08), којим је основано Високо судско и тужилачко вијеће, именовања свих носилаца правосудних функција стављена су у надлежност Вијећа.

Према Одлуци Високог судског и тужилачког вијећа  БиХ од 16.12.2009. године, за Кантонални суд у Зеници је утврђен број од осамнаест редовних судија укључујући предсједника суда и шест додатних судија. Зеничко- добојски кантон од половине 2010. године обезбјеђује новчана средства за свих осамнаест редовних судија и двоје додатних судија.

Зграда Кантоналног суда у Зеници налази се у улици Масарyкова број 50.

У суду је тренутно упослено 8 државних службеника и 35 намјештеника.

Шифра дјелатности: 75.232

Регистарски број: 1103065924

Идентификациони број: 4218256890003

Укупно: 61 запослени