ОДРЕЂУЈЕ СЕ ПРИТВОР
Р Ј Е Ш Е Њ Е
Према осумњиченим:
1) К.Ј. син Б. и мајке М. рођ. Б., рођен ... године у З.., а настањен у З...
број .., град З.., ССС, возач моторних возила, неожењен, Србин, Држављанин
РС, БиХ, ЈМБГ: ..., неосуђиван
2)
Д.Ж. син Ж. и мјаке А. рођ. П.,
рођен ... године у З., настањен у Д. бр. .., град З.., студент, неожењен,
Србин, држављанин РС, БиХ, ЈМБГ: ..., неосуђиван
због
постојање основане сумње да су учинили кривично дјело – тешка крађа из члана 226. став 3., а све у
вези са чланом 37 КЗ РС
а из разлога прописаних у члану 197. став 1. тачке б)
Закона о кривичном поступку РС
ОДРЕЂУЈЕ СЕ ПРИТВОР
који по овом рјешењу може трајати
најдуже 1 (један) мјесец, који се има рачунати од 28.06.2024. године од 14,50
часова, као дана и часа лишења слободе и може трајати најдуже до 28.07.2024. године до 14,50 часова.
О б р а з л о ж е њ е
Окружно јавно
тужилаштво у Б... је у предмету број Т
14 0 КТ 0036087 24 од 29.06.2024. године донијело Наредбу о спровођењу истраге против
осумњичених К.Ј. и Д.Ж., због основање сумње да су починили кривично дјело,
тешка крађа из члана 226. став 3, а све у вези са чланом 37. Закона о кривичном
поступку.
Након срповедне истраге у овом кривичном предмету тужилаштво је
поднијело приједлог за одређивање притвора против осумњичених због постојања
основане сумње да су починили напријед наведено кривично дјело на начин да су
дана 09/10.06.2024. године, око 01,30 часова у Д.., враћајуће се са полигона за
спортске игре испреде ОШ „...“ и пролазећи са пмв марке „Пасат 7“ поред куће
оштећеног Б.П., и када су видјели оштећеног у дворишту са кофером, који је био
прекривен одјевним предметима, искористили су моменат када је оштећени ушао у
кућу, те је из возила изашао другоосумњичени и у намјери противправног
присвајања туђе ствари, узео је кофер са одјевним предметима, ставио у
путничко моторно возило, те су се брзо одвези са лица мјеста, а новац у износу
од 50.000,00 ЕУРА и 14.000,00 КМ задржали за себе и сакрили, оштетивши на тај
начин Б.П. за укупан износ од 114.000,00 КМ.
Напријед наведену
радњу извршеног предметног кривичног дјела тужилаштво заснива на свједочењима
Д.П., брата оштећеног Б.П., свједока М.Д., свједока П.Л. те свједока М.Ђ.
Тужилаштво се позива и на изјаве Д.Р. и С.М. Тужилаштво налази да из
свједочења напријед наведених свједока и свих досада прикупљених доказа
неспорно произилази постојање основане сумње да су осумњичени радњама за
које се терете починили предметно кривично дјело.
Тужилаштво предлаже притвор осумњиченим по основу разлога
прописаних у члану 197. став 1. тачка а) и б) Закона о кривичном поступку РС.
Притворски разлог по основу одредбе члана 197. став 1. тачка а) ЗК РС
тужилаштво налази у чињеници да су осумњичени настањени у мјесту З.. код Д..,
пограничном мјесту са Р.С. те да постоји могућност да могу побјећи у Р.С. и
тиме ометати даље вођење кривичног поступка. Притворски основ по основу
разлога прописаних у члану 197. став 1. тачка б) ЗКП РС тужилаштво налази у
чињеници да до сада није пронађен новац
који су осумњичени отуђили од оштећеног, а нити су осумњичени дали
било какве разлоге по основу којег би
суд могао да цијени ову чињеницу јер се осумњичени бране ћутањем.
Изјашњавајући се о приједлогу који је изложен од стране тужиоца на
рочишту браниоци осумњичених сагласно
истичу чињенице да у овом случају не постоје основна обиљежја кривичног дјела
тешке крађе из став 226. став 3. у вези са чланом 37 КЗ РС. Истичући чињеницу
да је новац био ван дворишта куће да су случајно до новца дошли те да су га
случајно нашли сматрајући да су у овом случају евентуално ради о сасвим блажем
кривичном дјелу. Поред тога браниоци осумњичених истичу чињенице којима се
оспорава притворски основ по основу члана 197. став 1. тачка а) КЗ РС. Сматрајући да не постоје законом прописани
разлози за одређивање притвора по основу овог посебног законског основа.
Браниоци сагласно оспоравају постојање и притворског разлога по основу члана
197. став 1. тачка б) КЗ РС истичући да
није доказана вриједност украденог новца
као и окилност да нису постојале чињенице у погледу начина и мјеста
отуђења новца наводећи да је спрни кофер
заједно са торбом у којој се налазио новац као и одјевним предметима се
налазио на тротоауру изван дворишта куће.
Осумњичени су изјашњавајући се о приједлогу у свему подржали одбране својих бранилаца
који су предложили да се одбије приједлог тужилаштва за одређивање притвора.
Браниоци су предложили уколико би се евентуално нашо основ за постојање
основане сумње да се према осумњиченим одреде мјере задржавања које би у
свему биле адекватне тежини предметног дјела.
Након саслушања тужиоца и излагања одбране осумњичених овај суд
је анализом свих изведених доказа утврдио да у конкретном случају у овој фази
кривичне истраге постоји сасвим довољно чињеничног основа који указује да су
осумњичени починили радње кривичног дјела тешка крађа из члана 226. став 3. у
вези са чланом 37. КЗ РС, а које су наведене и описане у приједлу за
одређивање притвора.
Наиме, одредбом члана 226. став 3. КЗ РС прописано је да кривично дјело тешке крађе постоји ако вриједност украдене ствари
прелази износ од 50.000,00 КМ. Из
правног смисла цитиране законске одредбе произилази да је за постојање овог
кривичног дјела потребна радња крађе с тим што се као посебан кваликафиторни
разлог прописује да вриједност украдене
ствари прелази износ од 50.000,00 КМ. У конкретном случају сви изведени докази упућују овај суд на закључак да су
осумњичени у описаним радњама украли од оштећеног вриједност новца у износу
од 50.000,00 ЕУРА и 14.000,00 КМ, задржали за себе и сакрили га па су тиме
оштетили Б.П. за укупан износ од 114,000,00 КМ. Све изјаве свједока сагласно
упућују на овакав закључак прије свега изјава свједока М.Ђ. те свједока М.Д.
које су сагласне и чињенично
садржајне тако да на увјерљив начин описују догађај у оном
дијелу који је њима познат. Прије свега у изјави свједок М.Ђ. који је комшија
оштећеног Б.П. сасвим конкретно описује догађај
и радњу осумњиченог Д.Ж. који заједно са К.Ј. наилази колима поред
куће Б.П. излази са мјеста сувозача, узима торбицу и одјевне предмете који се
налазе на коферу, те се брзином удаљују са мјеста одакле су отуђили напријед
наведене ствари из којих касније произилази да се радило о новцу напријед
наведене вриједности. Изјава свједока М.Д.
у чињеничном опису је у свему сагласна
са чињеницама које је навео свједок М.Ђ..
Овај свједока описује начин на који је сазно о предметном догађају као и
разлоге које му је осумњичени Д.Ж. навео када му је рекао за тај догађај.
Дакле, ова два свједока са различитих позиција
откривају чињенице везане за предметни догађај које заједно са
свједочењем Д.П. брата оштећеног Б.П. који је описао догађај са свог
становишта, односно изнио чињенице које се односе на околности да су отуђене
ствари биле у дворишту и да се радило о напријед наведеним новчаним износима.
Дакле, и свједочење и овог свједока даје сасвим довољно основа овом суду за
закључак прије свега о износу украденог новца, а затим у погледу чињеница
које се односе на мјесто одакле су отуђили новац и одјевне предмете.