А

Административна забрана - забрана стављена на плаћу дужника на темељу његова пристанка. Таква је забрана по свом учинку изједначена с рјешењем о извршењу.

Афекат - емоционално стање јаке раздражености или страха које карактерише краткотрајна неспособност за расуђивање, односно стање сужене свијести код починиоца кривичног дјела, од посебног значаја за утврђивање кривичне одговорности починиоца дјела.

Акцизе - трошарине, посредни порези (не убиру се изравно од појединаца, већ преко произвођача, продавача и других посредника) на домаћа добра и услуге.

Аконтација - новчана свота коју при склапању уговора или у току његова испуњења једна уговорна странка даје на рачун своје уговорне обвезе другој странци, ради олакшавања испуњења обвезе те друге странке. Аконтација се даје у правилу у новцу и прелази у власништво приматеља, с тим да се послије испуњења уговора урачунава у испуњење обвезе даваоца.

Амандман - Поправак, додатак неком закону, приједлог за његову измјену и допуну.

Амнестија - ослобођење од кривичног гоњења или потпуно или дјелимично ослобођење од извршења казне, замјена изречене казне блажом казном, брисање осуде или укидање правних послиједица осуде поименично неодређеном броју лица на основу акта органа законодавне власти.

Амортизација - поступно умањивање вриједности имовине подузећа, а обрачунава се годишње по законом предвиђеном поступком. Како се износ амортизације одузима сваке године од порезне основице, начин амортизације утјече на одлуку о начину финанцирања набавке опреме.

Апсолутна застарјелост - немогућност започињања или настављања кривичног поступка, односно извршења изречене кривичне санкције због протека два пута дужег времена од оног који је законом предвиђен за наступање Застарјелости.

Аукција - поступак формирања цијене у току којега се могући купци надмећу цијеном коју су спремни понудити за тражену ствар. Побјеђује онај купац који понуди највише, те он има право купити жељену количину по понуђеној цијени.

Ауторско дјело - оригинална интелектуална творевина коју је израдила одређена особа. Састоји се од идеје која је конкретизирана у одређеном облику на подручју књижевности, науке, умјетности и других подручја стваралаштва. Ауторским дјелом сматрају се писана дјела, говорна дјела, драмска и драмско-музичка дјела, музичка дјела, дјела с подручја сликарства, кипарства, архитектуре, фотографска дјела итд.

Ауторско право - (цопyригхт) је скуп правних норми које уређују односе у вези са стварањем књижевних, знанствених и умјетничких дјела свих врста. Ауторско право обухваћа ауторова имовинска и морална права. Имовинска права састоје с у искориштавању ауторског дјела, као што су објављивање, репродуцирање, умножавање, приказивање, извођење и сл. За свако искориштавање у правилу аутора припада накнада за његова живота и одређено вријеме послије смрти његовим сродницима. Морална права чине ауторово право да буде признат и означиван творцем дјела, с посебним правом да тражи забрану сваке измјене дјела.

Аванс - новчана свота која при склапању уговора или у току његова испуњења једна уговорна страна даје на рачун испуњења обвезе (солутио), још прије него што је тражбина доспјела. Према томе, аванс није коначно испуњење уговорне обвезе даваоца аванса, па ни дјеломично ни безувјетно плаћање уговорене цијене или друге врсте накнаде, јер се она даје по испуњењу уговорене радње приматеља аванса, а све под опћим увјетом да је уговор уредно испуњен.

Б

Билатерални споразуми - међународни споразуми склопљени између двију страна. Уговорне стране су у правилу државе, а не међународне организације, јер међународне организације иако чине једну уговорну страну, представљају интересе и могу стварати обвезе за више држава њихових чланова.

Битно смањена урачунљивост - стање смањене способности за расуђивање и одлучивање, односно смањена способност починиоца кривичног дјела да схвати значај свог дјела и да управља својим поступцима, од посебног значаја јер представља факултативни основ за ублажавање казне починиоцу кривичног дјела

Бланкетна кривична дјела - кривична дјела код којих законски опис не садржи све елементе, већ је кривичну норму потребно допунити нормом садржаном у другом пропису.

Бранд - назив који се уобичајено користи  за угледне и потрошачима препознатљиве производе с познатим робним/услужним жигом. Тако се назив бранд усталио као технички израз за угледне производе препознатљиве потрошачима

Ц

Царина - порез на увоз, а рјеђе и на извоз робе; износ новца који држава наплаћује од власника робе приликом њезина пријелаза границе. Обично су ад валорем, тј. у постотку од вриједности робе, но могу бити и специфичне (у одређеном износу по јединици тежине или волумена) те комбиниране. У административном смислу царина је цјелокупна администрација која извршава прописе из царинског подручја. Царином се назива и уред у којем се роба царини и наплаћује царина (царинарница).

Централна банка - темељна финанцијска институција новчаног система; банка која у сувременим тржишним економијама има законски монопол за издавање законског средства плаћања, или примарног новца (који се често назива и резервни новац), као и право да пословне банке код ње морају држати одређене резерве.

Цесија - уступ, уступање потраживања, пријенос отуђивог потраживања с досадашњег повјериоца (цедент) на новог повјериоца (цесионар), а дужник (цессус) и потраживање остају исти. Могући правни темељ цесије јесу уговор, закон и судска одлука. Свака цесија је акцесорни правни посао којем претходи неки главни посао, тако да разлози цедирања могу бити врло различити, нпр. плаћање дуга, купња, даровање, уступање на име залога итд.

Црна бурза - паралелно, али незаконито робно и валутно тржишта на којима се обавља илегална трговина по цијенама које се битно разликују од оних на легалном тржишту. У оквире активности црне бурзе спадају кријумчарење робе, валута и вриједносних папира и купопродаја ради шпекулације заобилажењем законских прописа те пласман производа чија је слободна продаја трајно забрањена (нпр. дрога).

Д

Деликт - у казненом праву, термин за противправно понашање (кривична дјела, прекршаји, привредни пријеступи), у грађанском праву, термин који подразумева сваки поступак штетан по туђа имовинска или неимовинска добра, стварајући обавезу за штетника да оштећеном надокнади штету.

Дионица - вриједносни папир који представља право власништва у неком дионичком друштву. Власник дионице тј. дионичар има право на процентни удио свега што дионичко друштво посједује, међу осталим и право на добитак дионичког друштва. Дионичка друштва својим дионичарима обично плаћају дивиденду из нето добити друштва те врло често с растом добити подузећа расте и износ дивиденде.

Директни умишљај - вид односа починиоца кривичног дјела према самом дјелу, постоји онда када је починилац знао какве ће посљедице дјело произвести и када је такве посљедице и желио.

Дјелимићна пресуда - пресуда парничног суда која може бити донијета када услијед признања или на основу расправљања неки од више тужбених захтјева или један дио тужбеног захтјева буду подобни за коначно одлучивање.

Доказ - чињеница на основу које орган који води поступак (кривични, парнични, управни...) утврђује постојање или непостојање чињенице од чијег постојања или непостојања зависи одлука у конкретној правној ствари.

Доказна средства - извори сазнања органа који води поступак о постојању или непостојању правно релевантних чињеница.

Доказни поступак - фаза поступка у којој поступајући орган, на основу доказних средстава, утврђује постојање или непостојање правно релевантних чињеница.

Досјелост (усуцапио) - појам стварног права с којим се означује стицање права њиховим непрекидним вршењем кроз одређено, законом прописано вријеме. Досјелошћу се нпр. могу стећи право власништва и право служности.

Доспјелост - тренутак од којег је повјерилац овлаштен захтијевати испуњење потраживања, а ако је обвеза новчана, тренутак од којег је овлаштен захтијевати њезину исплату.
Дан када кредит, рата кредита, зајмовни вриједносни папир или каква друга обвеза доспијевају и требају бити исплаћени.

Достава - законом уређени поступак који ради предаје писмена одређеном адресату (странци, другом судионику у поступку, неком тијелу) подузима суд или неко друго тијело зато да би се тај адресат упознао с његовим садржајем. О обављеној достави у правилу се саставља посебна исправа (доставница).

Друштвени бруто производ (ГДП) - мјера укупне вриједности производње добара и услуга народне економије у одређеном раздобљу, најчешће у једној години. Утврђује се вредновањем производа и услуга по тржишним цијенама, те њиховим агрегирањем. Друштвени бруто-производ, као најшири сустав обрачуна вриједности укупне производње, садржава у себи друштвени производ и национални доходак. Друштвени производ је она вриједност укупне друштвене производње која је очишћена од интермедијарних производа и обухваћа само вриједност оних врста роба које долазе на тржиште као средства за потрошњу (потрошна добра) и инвестицијска средства (капитална добра). Национални доходак или чисти (нето) друштвени производ је вриједност коју сматрамо новоствореном вриједности. Новостворена вриједност је резултат рада једног друштва (државе) у материјалној производњи у одређеном раздобљу (обично у једној години).
Друштво с ограниченом одговорношћу (ДОО) - друштво које има својство правне особе и у којем сваки члан (физичка или правна особа) судјелује својим основним улогом у темељној главници, с тим да према трећим особама одговара друштво до висине основног улога, а чланови не одговарају за обавезе друштва.

Душевна поремећеност - основ искључења кривичне одговорности, стање неправилног одвијања психичких процеса који изазивају поремећај опажања, расуђивања, мишљења, па такво лице није у могућности да правилно расуђује и одлучује.

Е

Експроприација - принудно одузимање права својине на непокретности због постојања јавног интереса, уз исплату правичне накнаде.

Екстрадиција - акт пружања међународне правне помоћи који се састоји у издавању починиоца кривичног дјела од стране једне државе другој држави ради суђења за учињено кривично дјело или ради издржавања казне затвора.

Електронско банкарство - представља употребу банкарских услуга и извођење банкарских трансакција које обавља сама странка, власник рачуна и комитент банке, посредством личних рачунара или терминала с локација с којих је могућ приступ телекомуникацијској мрежи за пријенос података.

Ембарго - врста трговинског ограничења, тј. облик трговачке квоте којим се забрањује у цијелости или дјеломично размјена одређене робе с одређеном земљом. Увозним ембаргом уводи се забрана уласка у земљу одређеном производу, а с циљем уравнотежења биланце плаћања с иноземством и/или с циљем заштите домаће производње. Најчешће се увозни ембарго примјењује на луксузне производе или на одређене пољопривредне производе. Извозним ембаргом се у вријеме рата забрањује извоз у непријатељске и њима савезничке земље.

Емитент - издаватељ, трговачко друштво или друга овлаштена особа на издавању вриједносних папира (чека, дионице и сл.) и других легитимацијских папира (нпр. кредитне картице), који кад их изда преузима обвезе из папира, овисно о његовој намјени, врсти и посебним споразумима.

Етажно власништво (цондоминиум) - право власништва на стан или пословну просторију, као посебан дио зграде с више станова и/или пословних просторија, а повезано је с одређеним правима и обвезама у односу на заједничке дијелове зграде и земљишта на којем је саграђена зграда. На заједничким дијеловима зграде (темељи, главни зидови, таван, кров, подрум итд.), као и земљишту етажни власници имају право кориштења, али су уједно дужни плаћати трошкове одржавања тих дијелова и земљишта.

Евентуални умишљај - вид односа починиоца кривичног дјела према самом дјелу, постоји онда када је починилац био свјестан могућности наступања послиједице коју не жели, али пристаје на њено наступање, односно саглашава се са њеним наступањем.

Ф

Фактура - исправа коју предавалац или испоручитељ ствари или пружалац услуга издаје приматељу робе или услуге, специфицирајући у њој квантитативно и квалитативно предане или испоручене ствари или пружене услуге, трошкове, порезе, начине плаћања итд. Фактура се сматра вјеродостојном исправом на темељу које се може издати платни налог, односно одредити и провести извршни поступак.

Федерација (савезна федерална држава) - заједница више јединица, основана на уставноправном темељу, које се називају државе, републике, провинције, земље, покрајине, кантони (федералне јединице). Федерација је облик државног уређења са високим ступњем децентрализације и аутономије федералних јединица, при чему ипак изворни суверенитет припада заједничкој држави, односно поједине федералне јединице немају право на самоопредјељење. Федерација је савезна држава, дакле епитет државности не припада појединим јединицама, него цјелини. Савезна држава (федерација) је као таква субјект међународног права. Она наступа у међународним односима за цјелокупност у њој окупљених федералних јединица.

Филијала - подузеће чији капитал у номиналној вриједности већој од 50% припада, тј. у власништву је, другом подузећу или групи подузећа. То друго подузеће, односно група, јест матично подузеће које судјелује у управљању и контроли пословања филијале кроз контролу избора, састава и рада управног одбора и извршних органа.

Фискална година - обрачунско раздобље за које се планирају и извршавају државни приходи и расходи. Обухваћа 12 узастопних мјесеци, 52 узастопна тједна или 365 узастопних дана.

Физичка особа - назив за живот човјека као субјекта права. Правна способност, тј. способност бити носитељем права и обвеза, није човјеково прирођено, већ је његово друштвено својство које правни поредак може, али и не мора признати сваком човјеку. Физичка особа постаје рођењем. Физичка особа престаје смрћу.

Г

Главна расправа - фаза парничног поступка у којој се извођењем доказа утврђују чињенице на основу којих суд одлучује о постављеном тужбеном захтјеву.

Главни дужник - особа која преузима изворно обвезу према повјериоцу. Њему се могу придружити друге особе на различите начине (јамство), али обвезе осталих дужника овисе о испуњењу обвезе главног дужника.

Главни претрес - фаза кривичног поступка пред првостепеним судом у којој се непосредно, усмено и јавно, извођењем доказа утврђују чињенице на основу којих суд одлучује о постојању кривичног дјела, кривичној одговорности починиоца дјела и кривичној санкцији.

Грађанско право - грана права која уређује имовинске односе и друге односе који су посредно или непосредно везани за имовинске односе, грана се на стварно право, облигационо право, насљедно право, породично право, грађанско процесно право и сл.

Х

Хипотека - инструмент осигурања наплате путем којег банка у случају нередовите отплате кредита може запљенити имовину клијента како би наплатила своја потраживања. Код хипотеке, имовина се банци даје у залог. Клијент задржава власништво над имовином.

Хипотекарни кредит - посебна врста дугорочног кредита што га банке и друге специјализиране финанцијске установе одобравају грађанима и подузећима на основи плаћа у некретнинама. Враћање кредита осигурано је реалним покрићем дужника стамбеним или пословним простором, земљиштем и привредним зградама, складиштима и сл. Кредитор враћање кредита осигурава тзв. интабулацијом – правним поступком укњижења осигурања тражбине над дужниковим некретнинама. Сигурност враћања кредита није у дужникову бонитету већ у вриједности некретнине.

И

Индиректни порез - посредан, неизраван порез на добра и услуге што се убире индиректно преко посредника – увозника, произвођача или продавача. Циљ индиректних пореза може бити убирање прихода (порез на промет, порез на додану вриједност, акцизе, царине), или заштите (неке врсте царина).

Инфлација - прекомјерно повећање новчане масе у оптицају, што води смањењу вриједности новца и опћем расту цијена; неравнотежа у робно-новчаним односима изазвана повећањем новчане масе у оптицају и масе одобрених кредита у успоредби с величином расположивог робног фонда израженог укупним цијенама.

Исказ свједока - доказно средство на основу кога орган који води поступак, а на основу непосредног чулног опажања неког лица (свједок), сазнаје чињенице од чијег постојања или непостојања зависи рјешавање у конкретној правној ствари (правно релевантне чињенице).

Истрага - фаза претходног кривичног поступка која започиње на основу рјешења о спровођењу истраге против лица за које се основано сумња да је извршило кривично дјело, а на основу захтјева овлашеног тужиоца, сврха истраге јесте прикупљање доказа на основу којих ће се одлучити има ли места подизању оптужнице.

Изузеће - институт кривичног процесног права (и других процесних права) установљен с циљем да доприноси објективности у раду и одлучивању суда; његовом се примјеном из поступка удаљавају судије и друга лица (судије поротници, предсједник суда, државни тужилац и његови заменици, записничари, тумачи, вјештаци, стручна лица) када постоје разлози који доводе у сумњу њихову објективност (непристрасност); разлози за изузеће дјеле се на оне због којих се судија или друго лице морају обавезно изузети и на разлоге који побуђују сумњу у објективност.

Извадак из земљишних књига - документ који доказује тко је у власништву одређене некретнине. Увид у земљишне књиге је јаван и свакоме тко преда уредан захтјев може бити омогућен увид у земљишне књиге. Извадак из земљишних књига је документ који је потребан код постављања захтјева за издавање локацијске дозволе и рјешења о увјетима грађења. Подаци у земљишним књигама би требали бити идентични подацима у катастру. ЗК извадак се састоји од 3 листа – властовнице, посједовнице и теретнице.

Извршна исправа - правни акт на основу кога се може тражити принудно извршење потраживања које је утврђено тим актом.

Извршни поступак - скуп правила по којима суд поступа ради принудног извршења судске одлуке која гласи на испуњење обавезе, као и ради обезбјеђења потраживања, те принудног извршења одлука доњетих у управном или прекршајном поступку које гласе на испуњење новчане обавезе, као и ради обезбјеђење новчаног потраживања о коме се одлучује у управном или прекршајном поступку.

Ј

Јамац - особа која заједно с корисником кредита солидарно јамчи банци за редовиту отплату те даје сагласност да у случају нередовите отплате кредита, банка може од њега наплатити своја потраживања.

Јамство - уговор којим се трећа особа, јамац, обвезује повјериоцу да ће испунити обвезу дужника ако то дужник не учини. Јамчева обвеза је акцесорна, што значи да јамчева обвеза постоји ако постоји ваљана обвеза главног дужника. Карактеристика јамства је супсидијарност, што значи да повјерилац може тражити испуњење обвезе (солутио) од јамца тек онда кад се није успио намирити од главног дужника. Сматра се да се повјерилац није успио намирити након протека рока остављеног дужнику за испуњење обвезе у писаном позиву који му је упутио повјерилац.

Јавна исправа - она исправа коју је у прописаном облику издао или потврдио државни или други овлаштени орган, у оквиру својих овласти, као што су извод из матичних књига, школско свједочанство, разна увјерења, извод из трговачког регистра и др.

Јавна подузећа - подузећа у монополском положају која нуде битна добра и услуге, а подложна су јавној управи која треба осигурати да послују у јавном интересу.

Јавно правобранилаштво - самостални државни орган који се стара о заштити имовинских и других грађанско правних интереса државе или других ентитета локалне самоуправе.

Јавно тужилаштво - самостални државни орган чија је најзначајнија функција гоњење починилаца кривичних дјела; надзор над тужилаштвима у Босни и Херцеговини врши Високо Судско и Тужилаћко Вијеће Босне и Херцеговине.

Јурисдикција - судска надлежност, судска власт.

Јуриспруденција - правна наука, скуп знања која се тичу правних норми у њиховој практичној примјени, судска пракса.

К

Камата - цијена употребе туђих новчаних средстава. Камате су свота новца коју је дужник по кредиту обвезан платити у неком времену – обично у години дана.

Капара - одређена имовинска вриједност, најчешће свота новца или нека друга замјењива ствар коју приликом склапања уговора један уговорни партнер даје другоме ради потврде да је уговор закључен и као знак да ће се уговор испунити. Капара се не обећава, она се даје, а њезина сврха је потврда закључења уговора, средство појачања уговора, а врло често и дјеломично извршење уговора од странке која капару даје. Ако су уговорне обвезе уредно извршене, онда се капара или оно што је на име капаре дато, враћа уговорној страни или се урачунава у испуњење обвезе.

Катастар - јавна евиденција о земљишту која садржи податке о положају, облику, површини, начину коришења земљишта.

Казна - врста кривичне санкције чијим се извршењем кривично одговорном учиниоцу кривичног дјела принудно одузимају или ограничавају одређене слободе и права, такође и прекршајна санкција и санкција у поступцима по привредним пријеступима.

Казнена евиденција - евиденција о кривичним осудама коју води Министарство унутрашњих послова; подаци о брисаним осудама могу се дати на увид само тужилаштву, суду и органима унутрашњих послова у вези са кривичним поступком који се води.

Клевета - у грађанскоправном смислу, изношење или проношење по част и углед шкодљивих неистинитих чињеничних тврдњи о неком лицу, што за послиједицу може имати обавезу да се оклеветаном лицу надокнади нематеријална штета због повреде части и угледа;
у кривичноправном смислу, кривично дјело чије је биће описано као изношење или проношење за другог нечег неистинитог што може шкодити његовој части и угледу.

Кноw-хоw (знање и искуство) - у ужем смислу примијењено техничко знање, методе и подаци потребни за практично остварење и примјену технике која служи у индустријске сврхе. То су сва знања и искуства која нису пријављена ради стјецања патента, а којима се понекад мора овладати да би се могао примијенити неки патентирани или непатентирани изум, нова технологија итд.;
незаштићено знање, јер га понекад иматељ не жели заштитити. Изум може остати незаштићен, и бити само кноw-хоw, кад изумитељ није вољан објавити појединости о њему, што би му била дужност кад би га заштитио патентом;
у ширем смислу не ограничује се само на подручје технике, него обухваћа цјелокупно знање и искуство потребно за сувремено пословање, тј. односи се на организацију подузећа, књиговодство, информатику, комерцијалу и сл.

Командитно друштво - трговачко друштво у које се удружују двије или више физичких или правних особа ради трајног обављања дјелатности под заједничком твртком од којих најмање једна особа одговара за обвезе друштва цијелом својом имовином, неограничено и солидарно (тзв. комплементар), док најмање једна особа одговара само до висине вриједности свог улога (тзв. командитор). Спада у скупину друштава особа.

Концесија - уговор с државом којим неки подузетник (концесионар) добива одобрење односно стиче право, уз плаћање накнаде држави, економског искориштавања природних богатстава и других добара за које је законом утврђено да су од интереса за државу, право обављања неке дјелатности од интереса за државу и право кориштења објеката и постројења за обављање тих дјелатности. Битно је обиљежје концесије постојање двају аката: одлуке о концесији (коју доноси држава) и уговора о концесији (између државе и овлаштеника права).

Конфедерација - је савез држава, које се удружују у заједницу, при чему свака задржава право на самоопредјељење тј. да конфедеративна јединица може донијети одлуку о отцјепљењу из постојеће заједнице потпуно самосталном одлуком, без обзира на вољу других. Конфедерације су ријетке и теже нестабилности: претварање у федерацију или распаду.

Корупција - непожељна друштвена појава која доводи до слабљења повјерења грађана у рад управе као и слабљења повјерења грађана у законе и власт. Битне одреднице овог појма се углавном своде на подузимање недопуштених облика утјецаја у обнашању државних, јавних, економских и других дужности и послова ради остваривања одређених материјалних добитака или користи. Таквим поступцима, најчешће на штету службе и јавнога интереса, угрожава се функционирање начела владавине права које се манифестира као једнакост свих пред законом и темеља функционирања правне државе. Корупција дјелује против законитости поступања у свим подручјима друштвене активности и узрокује деструкцију повјерења у постојање правне и социјалне државе. Тамо гдје дјелује корупција нема повјерења у остваривање права и слобода зајамчених уставом и законима. Корупцији и јест циљ остварити нека права или интересе за које одређена особа или скупина нема законске могућности или остварити права и интересе за које има законске могућности, али на начин који ствара привилегиран положај у односу на права и интересе других који имају исте законске могућности за њихово остварење.

Крајња нужда - у грађанскоправном смислу, основ искључења одговорности за накнаду штете уколико се због хитне потребе поврједи туђе добро да би се отклонила опасност повреде сопственог добра;
у кривичноправном смислу, основ који искључује постојање кривичног дјела, постоји када је дјело учињено да би починилац од себе или другог отклонио истовремену нескривљену опасност која се на други начин није могла отклонити, уколико учињено зло није веће од зла које је пријетило.

Кредибилност - кредитна способност зајмопримаоца. Под кредитном способности подразумијева се способност зајмопримаоца да у одређеном року врати зајмодаваоцу одобрена средства уз уговорену камату. Оцјена кредибилности тражиоца зајма је претпоставка без које није могуће одобравање кредита зајмопримаоцу.

Кредит - уступање одређене своте новчаних средстава од стране финанцијске организације (банке и др.) као кредитора (повјериоца, зајмодавца) некој особи дебитору (дужнику зајмопримцу), уз обвезу да му их овај врати у договореном року и плати припадајућу накнаду – камату.

Кривична одговорност - кривично је одговоран онај учинилац који је приликом извршења кривичног дјела био урачунљив и који је кривично дјело извршио с умишљајем или из нехата (закон одређује када ће се одговарати и за кривична дјела учињена из нехата); постојање кривичне одговорности (урачунљивост и виност) неопходан је услов за изрицање казни, као врсте кривичних санкција.

Кривична пријава - усмено или писмено обавјештење надлежном јавном тужиоцу да је извршено кривично дјело за које се гони по службеној дужности.

Кривично дјело - друштвено опасно дјело које је прописано законом и чија су обиљежја одређена законом.

Кривично право - систем законских прописа којима се одређују кривична дјела, кривичне санкције и услови за утврђивање кривичне одговорности и услови за кажњавање учинилаца кривичних дјела.

Л

Леасинг - посебан облик финанцирања који се заснива на идеји да је објект леасинга боље користити него купити. Леасинг омогућује кориснику да неку опрему или некретнину добије на кориштење за вријеме колико му је потребна, умјесто да ју купи. Разликују се два основна типа леасинга - финанцијски и оперативни. Код оперативног леасинга предмет најма остаје у власништву даватеља најма (леасинг твртке) за цијело вријеме његовог трајања али се по његову истеку може продати трећим особама. Код финанцијског леасинга предмет најма прелази у потпуно власништво корисника са задњом отплаћеном ратом леасинга.

Ликвидација - појам вишеструког значења: у праву и економици означава престајање постојања неког господарског субјекта. У склопу наших до сада вриједећих правних прописа разликовала су се два поступка ликвидације:
Поступак редовите ликвидације - покреће се уколико настане неки од сљедећих случајева: неиспуњење прописаних увјета за обављање одређене дјелатности, нестајање природних увјета за обнављање одређених дјелатности (исцрпљење сировинских извора), пословање с губитком у дужем раздобљу.
Поступак присилне ликвидације или стечај - обухваћа судски поступак над имовином дужника који више није способан подмиривати своје обвезе према вјеровницима. Стечајним се поступком уновчава имовина дужника да би се подмириле обвезе вјеровника.

Ликвидност - својство имовине или њезиних појединих дијелова да се могу претворити у готовину достатну за покриће преузетих обвеза. Стога је ликвидност, уз рентабилност, једно од основних начела привређивања подузећа у робно-новчаној привреди. Ликвидност подузећа неријетко се дефинира као његова способност да правовремено подмирује своје обвезе.

Литиспенденција - постојање парничног поступка који се између истих странака и по истом тужбеном захтјеву већ води пред парничним судом, послиједица је одбацивање тужбе која би била касније поднијета.

М

Макроекономија - студија или наука о народној економији, за разлику од студија подузетништва (микроекономија) или студија појединих економских области или грана (меззоекономија). Наука која се бави макроекономијом изучава глобалне величине (друштвени бруто производ, његову структуру и кретање, агрегате понуде и потрошње, цијене и њихово кретање, инвестиције, односе и кретања у међународној размјени, друштвене финанције итд.), а поред објашњавања објективних законитости у економским појавама примјеном метода економске анализе (економетрија), тражи одговарајућа рјешења за практичну економију (економску политику).

Медијација - Медијација је поступак у којем трећа неутрална особа (МЕДИЈАТОР) помаже странкама у настојању да постигну обострано прихватљиво рјешење спора. Медијатор успоставља и олакшава разговор између странака, како би оне постигле овај циљ. Медијатор не доноси одлуке о томе како ће спор бити ријешен. У току процеса свака страна у спору може изнијети своје ставове, појаснити како тренутни спор утиче на њу, те какве би опције задовољиле њене интересе. Медијатор ће пажљиво слушати, усмјеравати странке да разговарају о кључним питањима, уочавати заједничка становишта и интересе странака и помагати странкама да на њима базирају свој договор.

Мериторна судска одлука - у парничном поступку, одлука о предмету спора, одлука о суштини спора (одлука о меритуму).у кривичном поступку, главни предмет одлучивања (постојање кривичног дјела, кривичне одговорности и одлучивање о кривичној санкцији).

Микроекономија - дио економске науке који проучава економско подручје дјеловања подузетништва, пословности, подузећа и свих других субјеката који се јављају на тржишту понуде и потражње.

Мјеница - вриједносни папири по наредби на темељу закона; врста облигацијског вриједносног папира чија је економска функција у дужникову давању осигурања плаћања повјериоцу уз дужниково преузимање апстрактне новчане обвезе према повјериоцу, чије испуњење доспијева према назнаци на самој мјеници.

Мјере безбједности - санкције усмјерене на отклањање потенцијално опасних ситуација које проистичу из личности починиоца или из неких стварних околности, односно на отклањање стања или услова који могу бити од утицаја да починилац убудуће не врши кривична дјела. Ове мјере могу бити: Забрана вршења позива, дјелатности или дужности, Забрана управљања моторним возилом, Обавезно психијатријско лијећење и чување у здравственој установи, Обавезно психијатријско лијећење на слободи, Обавезно лијећење алкохоличара и наркомана, Одузимање предмета, Протеривање странца из земље).

Мјере упозорења - санкције које кривични суд изриче одговорном починиоцу кривичног дјела у ситуацијама када на основу свих околности процјени да ће и пријетњом кажњавања постићи сврху кажњавања.

Мјесна надлежност - право и дужност стварно надлежног суда (кривичног или грађанског или суда који рјешава у поступцима по привредним пријеступима) или другог органа (прекршајног) или управног органа да рјешава у конкретној правној ствари са своје територије.

Н

Нагодба - уговор којим странке прекидају међусобни спор или неизвјесност у неком правном односу постигнут узајамним попуштањем, тако да се спор прекида или неизвјесност отклања. Нагодбом се уређују међусобна права и обвезе, с тим да она не значи само смањење или повећање постојеће обвезе (нпр. каматне стопе), него се њоме може преузети и нова обвеза.

Не бис ин идем - начело кривичнопроцесног права према којем једном правоснажно пресуђена кривична ствар не може поново бити предмет кривичног поступка (не два пута о истом).

Нехат - облик виности, лакши од умишљаја, невољно остварење кривичног дјела.

Некретнине - ствари које не могу мијењати положај у простору а да им се при томе не уништи бит или не промијени досадашња структура. Појам некретнине у праву се често проширује и на оне ствари које су по својој природи покретнине. Осим земљишта, некретнином се сматра и све оно што је са земљиштем трајно повезано било механички било органски.

Неликвидност - неспособност неометаног тока битних фактора пословног процеса и њихова претварања из новчаних у материјалне облике и из материјалних у новчане.

Нематеријална штета - штета настала повредом личних права (физичког или психичког интегритета, бол, страх, повреда части и угледа, наруженост)

Непокретне ствари - ствари које се не могу помјерати без оштећења њихове суштине.

Неурачунљивост - неспособност учиниоца кривичног дјела да схвати значај свог дјела и
да управља својим поступцима приликом извршења кривичног дјела; неурачунљивом учиниоцу кривичног дјела не изриче се казна већ мјера безбједности обавезног психијатријског лечења или чувања у здравственој установи или обавезног психијатријског лечења на слободи (Види: Мјере безбједности, Обавезно психијатријско лијећење или чување у здравственој установи, Обавезно психијатријско лијећење на слободи).

Новчана казна - врста имовинске казне која се састоји у обавези учиниоца кривичног дјела, прекршаја или привредног пријеступа да у корист државе, у одређеном року, плати одмјерени новчани износ.

Нужна одбрана - одбрана која је потребна да би се од себе или другог лица одбио истовремени, противправни напад, основ искључења постојања кривичног дјела, дјело учињено у нужној од¬брани није кривично дјело (Види: Прекорачење нужне одбране).

О

Обвезница - дужнички вриједносни папир који издаваоца обвезује на поврат позајмљених средстава у одређеном року с одређеном каматом, која се исплаћује периодично или се прибраја главници и исплаћује о доспијећу. Обвезница је кредитни инструмент и у бити је уговор о кредиту. У случају да је издавалац држава, може служити и као платежно средство према држави за порезе и друге дажбине.

Оптужница - писмени акт - захтјев, поднесена под предвиђеним условима (обично законским) а од стране овлашћеног тужиоца, којим се започиње кривични поступак. Оптужница је акт који редовно садржи податке о оптуженом и дјела која му се стављају на терет. Постојање оптужнице се сматра кључним условом за настанак и опстанак кривичног поступка. Одустајањем од већ подигнуте оптужнице кривични поступак се прекида, уз могућност да дође до сукцесије тужилаца (што је различито регулисано од земље до земље) у ком случају оптужница опстаје.

Осигурање - правни однос између осигураника и осигураватеља у којем се на начелу заједничког сношења одређеног ризика осигураватељ обвезује осигуранику, исплатом одређеног новчаног износа или признањем неког другог права, накнадити штету произашлу из наступа осигураног ризика, а осигураник или нека друга особа се обвезује да ће платити премију осигурању којом се прикупљају средства за подмирење права која произлазе из наступа осигураног ризика.

Овјера - поступак којим се пред мјеродавним државним тијелом потврђује вјеродостојност потписа и рукописа одређене особе, вјеродостојност одређене исправе, или се потврђује вјеродостојност потписа особе која је исправу потписала и вјеродостојност печата стављеног на исправу. Овјера пријеписа обавља се на темељу успоредбе с изворном исправом. Пријепис се мора у свему слагати с изворном исправом.

П

Пацта сунт серванда - темељно начело уговорног права, по којем је склопљени уговор закон за уговорне стране, које су дужне испунити своје обвезе на начин одређен  уговором и одговорне су за испуњење тих обвеза. Уговорне стране не могу једнострано мијењати уговорне одредбе нити одустати од испуњења уговора.

Патент - исправа која носитељу патента потврђује искључиво право економског искориштавања заштићеног изума на одређеном подручју кроз одређено вријеме. Патент се признаје за изум који је нов и инвентиван те који се може индустријски примијенити. Без допуштења носитеља патента другим је особама забрањено израђивати, нудити, продавати, употребљавати, увозити и складиштити производ који је израђен према изуму, односно забрањено је примјењивати поступак који је предмет изума или нудити његову примјену.

Перфекција уговора - тренутак кад је настао уговор и међусобне обвезе уговорних страна. Од тог тренутка рачунају се сви рокови везани уз уговор (плаћање, испорука), одређена права страна, обавезе страна у односу на државна тијела (одобрења, дозволе, порези), а у правилу се на уговор примјењују прописи који су важили у тренутку његова склапања, без обзира на касније измјене.

Покретнине - ствари које по својој природи могу бити премјештене с једног мјеста на друго без промјене њихове бити, иако правна подјела ствари на покретне и непокретне не одговара сасвим њиховој природној подијељености (тако се бродови и зракоплови подвргавају правном режиму који одговара некретнинама, а неке се некретнине под одређеним увјетима сматрају покретнинама, одвајањем од непокретности).

Полица осигурања - исправа о уговору о осигурању, документ потписан од осигураватеља, (може и факсимил потписа) садржан у уговору о осигурању.

Посјед - фактична власт на одређеној страни, која посједнику даје одређена права и правну заштиту у односу на треће.

Потраживање - захтјев повјериоца (заштићен обвезним правом) да му дужник изврши одређену радњу. Захтјев за одређено давање или чињење може се односити и на трпљење или пропуштање. Како се могу преносити с једне особе на другу, потраживања постају предмет пословних трансакција (на бурзама), средство кредитирања и осигурања, средство плаћања и сл.

Прање новца - значи претварање тзв. "прљавог" новца или друге имовинске користи прибављених криминалним или другим протузаконитим радњама у "чист" новац, наиме онај који се може употријебити и користити као легални приход у банковним, трговачким, купопродајним, инвестицијским, подузетничким и другим пословима или начинима улагања. Значи, она имовинска корист, најчешће у коначници новац, који би се према постојећим законима требао одузети као резултат к. д., користи се као и сваки други законитим начином стечени доходак. Тиме се покушава не само прикрити почињено к. д. и њиме постигнута имовинска корист него се његовом даљњом упорабом ствара конкуренција с онима који некриминалном дјелатношћу остварују приходе својег пословања.

Правна особа - друштвена творевина којој је правни поредак признао правну способност. Потребне су три претпоставке да би се нека друштвена творевина могла признати као субјект у правним односима: 1. Друштвена творевина мора имати размјерно чврсту и трајну организацију, да мора према вањском свијету представљати организацијско јединство. 2. Да организација има засебну имовину, одвојену од имовине њезиних чланова. 3. Признање правне способности.

Право прече куповине(право првокупа) - право одређене особе да је власник одређене ствари коју кани продати обавијести о тој продаји и да јој понуди да ту ствар откупи по увјетима које нуди осталим особама, прије него што је понуди другим потенцијалним купцима. Тек ако та особа одбије купити ствар, односно не одговори на понуду у разумном или уговореном року, власник је може понудити на продају другим особама.

Приједлог за извршење(оврху) - писани акт оврховодитеља којим покреће овршни поступак. Приједлог за оврху мора садржавати захтјев за оврху у којем ће бити назначена извршна или вјеродостојна исправа на темељу које се тражи извршење, тражилац извршења и извршеник, потраживање чије се остварење тражи те средство којим извршење треба провести и, по потреби, предмет у односу на који је треба провести.

Приватизација - опћенито процес преношења власништва односно контроле над државном имовином и подузећима, с државе на приватне инвеститоре. Приватизација се проводи по различитим моделима. Један је од модела уступање или продаја дионица/пословних удјела државних подузећа становништву, свима или по одређеним критеријима. Други је модел тзв. “цонтрацтинг оут“. Ријеч је о приватизацији која се проводи на начин да се одређене дјелатности од јавног интереса финанциране од државе или јединица локалне и регионалне самоуправе преносе на приватне подузетнике. Ријеч је у правилу о тзв. јавним односно комуналним услугама или јавним службама.

Р

Рабат - је одбитак од малопродајне цијене робе/услуге који произвођач одобрава препродаватељу за покриће трошкова пословања. Изражава се у постотку од малопродајне цијене коју утврђује препродаватељ.

Рецесија - повремена успоравања у привредној активности неке земље праћена истовременим погоршањима опће економске климе (пад реалног дохотка, пораст незапослености, низак ступањ искориштености производних капацитета...). Рецесија је мање дубока и озбиљна од депресије. Понавља се у раздобљима од по неколико година, уобичајено започиње у једној земљи и треба јој одређен број мјесеци, односно годишњих квартала да се пресели у друге.

Реституција - је поврат примљенога на име испуњења у успостави пријашњег стања. У нашем законодавству, основна дужност уговорних страна у случају ништетности јест поврат у пријашње стање (реститутио ин интегрум), и то тако да свака од њих има вратити другој све што је примила по основи таквог уговора. Исто вриједи и за случај поништења побојног уговора.

С

Солидарна одговорност - врста одговорности код које сваки од више штетника одговара за цјелокупну штету без обзира на свој удио у њезину узроковању. Опће је правило да солидарна одговорност за штету настаје кад више особа узрокује одређену штету радећи заједно. С непосредним починитељима солидарно одговарају њихови потицатељи и помагачи.

Стечај - судски поступак над имовином дужника који је постао несолвентан (у неким правним системима и над имовином дужника који је презадужен). Могу га покренути повјериоци подузећа дужника или само подузеће дужник. Имовина дужника постаје стечајна маса из које се подмирују дугови стечајним вјеровницима. Органи стечајног поступка су стечајно вијеће, стечајни судија и стечајни управитељ.

Стечајна маса - цјелокупна дужникова имовина у вријеме отварања стечајног поступка те имовина коју он стекне током стечајнога поступка, која служи намирењу трошкова стечајнога поступка те потраживања повјерилаца стечајног дужника, односно тражбина чије је намирење осигурано одређеним правима на дужниковој имовини.

Стечајни управник - стручњак којег именује стечајно вијеће на темељу рјешења овлаштеног суда, а који преузима улогу управљања подузећем над којим се проводи стечај. Његове су дужности: ажурирати књиговодствену евиденцију до дана отварања стечајног поступка, саставити предрачун трошова стечајног поступка, те га поднијети на одобрење стечајном вијећу, организирати комисију за попис стечајне масе, довести до краја започеле а незавршене послове, бринути се за реализацију ненаплаћених потраживања дужника, уновчити ствари и права која улазе у стечајну масу дужника, саставити нацрт за главну диобу и нацрт одлуке за накнадну диобу. Стечајни управитељ има право на накнаду потребних трошкова и награду за обављени посао, а за евентуалну штету (осим штете настале уз одобрење стечајног вијећа или стечајног суца) одговара свим судионицима у стечајном поступку.
Субвенција - облик финанцијске помоћи коју држава даје установама и привредницима (потицање производње, заштита стандарда становништва) за строго одређену намјену. Овисно о сврси разликује се велик број субвенција: према трајности (сталне и повремене), према врсти организације/корисника (привредним и непривредним организацијама), према извору средстава (из буџета, из различитих фондова), према намјени (дотације, регреси, премије за цијене под друштвеном контролом, извозне премије, развојне премије, порезне олакшице, ослобађање подузећа од плаћања пореза, доприноса, царина и сл.). Субвенције су својеврсни инструменти економске и социјалне политике.

Судужник и јамац - особе које заједно с корисником кредита солидарно јамче банци за редовиту отплату те дају сугласност да у случају нередовите отплате кредита, банка може од њих наплатити своја потраживања. Разлика међу њима је у томе што судужник поред тога јамства појачава кредитну способност корисника кредита па је он у кредиту потребан само онда када корисник кредита није у потпуности кредитно способан, на примјер када нема довољно високу плаћу за тражени износ кредита.

Сувласништво - право власништва више особа на физички (реално) неподијељеној ствари, с тим да је удио сваког од њих одређен размјерно према цјелини (идеални дио). Тај идеални дио назива се и аликвотним дијелом и изражен је у разломцима или постоцима, нпр. нетко је сувласником ¼ или 25% куће, али не физички подијељене куће, нпр. приземља, него је сувласник ¼сваког дијела куће. Сувласници имају право заједнички управљати стварју, с тим да се за послове редовне управе (нпр. поправак ствари) тражи сугласност већине, а за послове изванредне управе (нпр. продаја, изнајмљивање) захтијева сугласност свих сувласника. Код одлучивања већином одлучује се према величини аликвотних дијелова а не по главама.

Т

Тендер - понуда на јавном надметању која се подноси у одређеној форми, на темељу објављеног "позива за понуду" (инвитатион то тендер), а састоји се од три дијела: комерцијалних увјета понуђача, техничке документације и банкарске гаранције.

Тужба - је захтјев који се подноси суду ради рјешавања грађанскоправног спора из личних, породичних, радних, трговачких, имовинскоправних и других грађанскоправних односа. Тужба је иницијална парнична радња тужиоца којом се покреће првостепени парнични поступак. Тужбе могу подносити како физичка, тако и правна лица (тужиоци). У материјалном смислу, тужба је парнична радња, а не правни посао грађанског права, која садржи захтјев за пружање правне заштите одређене садржине. У формалном смислу, тужба је писмено у коме је садржана тужбена парнична радња – поднесак, или записник који поднесак замењује.

У

Уговор - правни посао закључен сугласним очитовањем воља двију или више особа усмјереним на произвођење правом допуштених правних учинака који се састоје у постанку, престанку или промјени правних односа. Уговор је склопљен кад су се уговорне стране сугласиле о битним састојцима уговора. Воља за склапање уговора може се изјавити ријечима, уобичајеним знаковима или другим понашањем из којега се са сигурношћу може закључити о њезину постојању, садржају и идентитету даватеља изјаве Изјава воље мора бити учињена слободно и озбиљно. Овисно о различитим правним односима, али и субјектима који их склапају, уговори се могу подијелити на: међународноправне, управноправне, породичноправне, грађанскоправне итд. Најзначајнији типови уговора су: Уговор о купопродаји, Уговор о зајму, Уговор о даровању, Уговор о закупу, Уговор о најму, Уговор о доживотном уздржавању, Уговор о грађењу итд.

Устав - темељни правни акт неке државе којим се успоставља политички и правни поредак. Устав обично садржи начелне прописе о друштвеном, економском и политичком поретку државе, дефинира права и дужности грађана, одређује највише органе власти, њихове међусобне односе и односе према нижим органима и грађанима. У формалном смислу то је јединствени писани акт највише правне снаге, док у материјалном смислу је то сваки правни акт који се дотиче уставне материје.

В

Валута - папирни и ковани новац што га издаје држава или банка, у оптицају служи као средство размјене и законско средство плаћања. Свака држава обично има своју валуту. Плаћања између земаља обављају се у валутама по одређеном течају размјене. Течајеви размјене валута овисе о потражњи и понуди односних валута.

Власништво - у објективном смислу све што некоме припада, све његове ствари и права, а у субјективном смислу овласт радити по својој вољи са сућанством (предметом власништва) и користима које оно доноси, уз искључење сваког другог од тога. Темељне значајке власништва су припадање и слобода аутономне овласти власника да поступа са својим стварима. Остваривање права власништва има само онда смисла ако се тиме не вријеђају права трећих, нпр. сусједска права, нити се прекорачују ограничења која су прописана у корист опћег добра, нпр. забрана на одређеном подручју вадити камење, рушити стабла, градити објекте и сл. Посебни облици власништва су сувласништво, заједничко (скупно), етажно,  задружно и државно власништво. Власништво се може стећи на два начина: Оригинарно(кад ствар још није била у власништву) и Деривативно(кад се стјече од претходника).

Вриједносни папири - писане исправе из којих произлазе нека права која, у правилу, без сачињења писане исправе не могу настати, без пријеноса тог папира не могу бити пренијета, а без предаје папира дужнику остварена. Овако чврста повезаност између папира и права које из његапроизлази назива се начело инкорпорације права у папир. Вриједносни папири према врсти права која из њих произлазе дијеле се на корпорацијске, стварноправне (с подврстом традиционалних) и облигацијске.

З

Залог - облик осигурања вјеровникове тражбине. Уговором о залогу обвезује се дужник или нетко трећи (залогодавац) према повјериоцу (залогопримцу) предати у правилу (јер нпр. оврховодитељ заложно право на прописаним некретнинама стјече пљенидбеним пописом) неку покретну ствар на којој постоји право власништва, како би се прије осталих повјерилаца могао наплатити из њене вриједности, не буде ли му тражбина исплаћена до доспјелости. Уједно се (вјеровник) залогопримац обвезује да ће примљену ствар чувати и након престанка тражбине неоштећену вратити залогодавцу.

Заложно право - ограничено стварно право на одређеној ствари (залогу) које овлашћује свог носитеља (заложнога повјериоца) да одређено потраживање, не буде ли му о доспијећу испуњења, намири из вриједности те ствари, ма чија она била, а њезин свагдашњи власник (заложни дужник) дужан је то трпјети. Заложно право не може се одвојити од залога који оптерећује па тко на било којем правном темељу стекне залог, стекао га је оптерећенога заложним правом, ако законом није друкчије одређено. Заложно право не може се пренијети с једнога залога на други, ако није што друго одређено.

Земљишне књиге - посебне јавне књиге (грунтовница) које о правном стању некретнина на подручју државе, мјеродавном за правни промет, воде опћински судови као земљишнокњижни судови. Оне се темеље на подацима катастарске измјере. У те се књиге уписују стварна права на земљиштима, друга права за која је то законом одређено те чињенице важне за правни промет за које је то законом одређено. Земљишне књиге воде се ручно или електроничком обрадом података. Земљишне књиге, изваци, односно исписи и пријеписи из тих књига уживају јавну вјеру и имају доказну снагу јавних исправа. Сматра се да земљишна књига (у правилу) истинито и потпуно одражава чињенично и правно стање земљишта. Земљишна књига састоји се од главне књиге и збирке исправа. Главна књига води се за сва земљишта једне катастарске опћине. Она се састоји од земљишнокњижних уложака, у које се уписује само једно земљишнокњижно тијело. Земљишнокњижни уписи проводе се само у главној књизи. Земљишнокњижни уложак састоји се од три листа – посједовнице, властовнице и теретовнице. Збирку исправа чине исправе на темељу којих је допуштен земљишнокњижни упис. Књижни уписи су укњижба, предбиљежба и забиљежба. Укњижба је упис којим се књижна права стјечу, преносе, ограничују или престају без посебнога накнадног оправдања.

- КРАЈ -